Ugledni, bogati kriti?ar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najni?ih slojeva berlinskog društva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove k?erkinu smrt. Veza s Margo, koju on do?ivljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo još jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru Loliti nazvao „antropomorfnim bo?anstvom” i koji je tvrdio da osnovni sukob u knji?evnosti nije izme?u likova, ve? izme?u ?itaoca i autora, Nabokov i u Smehu u tami, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo u?estvuje kao neko ko sve posmatra i ko ?itaocu stalno daje do znanja da je sve ?emu prisustvuje samo iluzija, vešta?ka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste sau?esnik u zaveri, sau?esnik genijalnog šarlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj u?estvuje, manje ili više dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj na?in, Nabokov ve? u ranoj fazi svog stvaralaštva nagoveštava postmodernisti?ke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upu?uje ?itaoca da preispita odnos izme?u stvarnosti (ili „stvarnosti“) i umetnosti. U ovom romanu on spretno prepli?e motive umetni?ke knji?evnosti i trivijalnih ?anrova, te tako oveštalu pri?u o neverstvu, ljubavnom trouglu i zlo?inu pretvara u crnu komediju oboga?enu motivima nema?kog ekspresionizma u ?ijoj se osnovi nalazi uobi?ajeno nabokovljevsko istra?ivanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.
